Transferne cene su cene po kojima povezana lica razmenjuju robu, usluge, prava, kredite i druge obaveze. U Srbiji se proveravaju po principu „van dohvata ruke“: da li bi ista transakcija između nepovezanih lica imala istu ili sličnu cenu. Dubos Office priprema dokumentaciju uz poreski bilans, analizu metoda i korekcije osnovice, za privredna društva i preduzetnike koji vode knjige.
Šta zakon zahteva
Član 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica transfernom cenom smatra cenu nastalu u vezi sa transakcijama sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima. Član 60. obavezuje da se te transakcije posebno prikažu u poreskom bilansu i da se uz bilans priloži dokumentacija koju bliže uređuje Pravilnik o transfernim cenama („Sl. glasnik RS“, br. 61/2013, 8/2014, 94/2019 i 95/2021).
Povezano lice je fizičko ili pravno lice koje može da kontroliše obveznika ili značajnije utiče na odluke. Kontrola, odnosno značajniji uticaj, pretpostavlja se kod neposrednog ili posrednog posedovanja najmanje 25% akcija, udela ili glasova. Povezana su i lica u kojima ista lica učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu na taj način, kao i određeni članovi porodice. Izuzetno, povezanim se smatra i nerezident iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (poreski raj), čak i bez praga od 25%.
Puni izveštaj i skraćeni oblik
Puni izveštaj obuhvata analizu grupe, delatnosti, funkcionalnu analizu (funkcije, rizike, imovinu), izbor metode, zaključak i priloge. Skraćeni izveštaj moguć je ako je transakcija jednokratna ili ako ukupna vrednost transakcija sa jednim povezanim licem u poreskom periodu nije veća od praga za obavezno evidentiranje u PDV (trenutno 8.000.000 dinara). U taj zbir ne ulaze kamate na zajmove i kredite, dati ili primljeni avansi i PDV. Za zajmove i kredite skraćeni oblik se ne koristi: za njih se radi puna dokumentacija i provera kamate.
Ako se transferna cena razlikuje od cene „van dohvata ruke“, pozitivna razlika ulazi u poresku osnovicu (veći prihod ili veći rashod koji se ne priznaje). Ako je utvrđen raspon tržišnih cena, transferna cena unutar raspona se ne koriguje; van raspona koristi se središnja vrednost.
Metode
Član 61. navodi metode koje se biraju prema okolnostima slučaja, po potrebi i u kombinaciji:
- uporediva cena na tržištu (CUP);
- cena koštanja uvećana za uobičajenu zaradu (cost plus);
- preprodajna cena;
- transakciona neto marža (TNMM);
- podela dobiti;
- druga metoda, samo ako navedene nisu primenljive ili je druga primerena.
Za kamatu na zajmove ministar finansija može propisati stope koje se smatraju usklađenim sa principom „van dohvata ruke“. Obveznik može umesto toga primeniti opšta pravila iz čl. 60. i 61, ali tada na sve zajmove sa povezanim licima.
Rokovi
Dokumentacija se podnosi uz poreski bilans. Za privredna društva sa kalendarskom godinom to je 180 dana od isteka perioda, u praksi do 30. juna naredne godine. Preduzetnik koji vodi knjige i porez plaća na oporezivu dobit redovni godišnji finansijski izveštaj (završni račun) predaje APR-u do 31. marta, ako vodi dvojno knjigovodstvo. Poresku prijavu PPDG-1S i poreski bilans PB2 podnosi Poreskoj upravi najkasnije do 15. aprila godine koja sledi godinu za koju se utvrđuje porez (član 93. Zakona o porezu na dohodak građana). Dokumentacija o transfernim cenama ide uz taj poreski bilans, pa je i za nju krajnji rok 15. april. Kod statusnih promena, likvidacije ili stečaja važi skraćeni rok od 15 dana od isteka roka za finansijske izveštaje. Dokumentacija propisana pravilnikom uz prijavu se i dalje predaje u papirnoj formi.
Velike međunarodne grupe imaju i obavezu godišnjeg izveštaja o kontrolisanim transakcijama (obrazac CbC), u skladu sa članom 10a i čl. 61v Zakona i pravilnikom. To je odvojen sloj od lokalnog izveštaja uz poreski bilans.
Šta radimo
- mapiranje povezanih lica i transakcija (roba, usluge, licence, finansiranje, upravljačke naknade);
- ocenu da li ide puni ili skraćeni izveštaj, uključujući izuzetak za zajmove;
- funkcionalnu analizu i izbor najprimerenije metode;
- uporednu analizu i zaključak o rasponu;
- obračun korekcija i uputstvo za unos u poreski bilans;
- usaglašavanje sa završnim računom i knjigovodstvenim uslugama.
Cena zavisi od broja povezanih lica, vrste transakcija i da li je potreban puni izveštaj. Kancelarije su u Zemunu i na Novom Beogradu.
Česta pitanja
Da li paušalac radi studiju o transfernim cenama?
Obaveza iz čl. 59–61. veže se za poreski bilans poreza na dobit, odnosno za preduzetnika koji vodi knjige. Paušalac ne sastavlja taj bilans; ako pređe na knjige, obaveza nastaje za taj period. Više na stranici usluge za paušalce.
Imam samo jednu fakturu ka vlasnikovoj drugoj firmi. Da li moram studiju?
Da, ako postoji povezanost. Ako je iznos ispod PDV praga i nije zajam, može skraćeni izveštaj. Jedna „mala“ faktura i dalje ulazi u poreski bilans.
Šta ako nemam dokumentaciju na dan predaje bilansa?
Dokumentacija je prilog uz bilans. Njeno nedostajanje ili neusklađenost cena Poreska uprava koristi u kontroli; razlika ide na osnovicu, uz zateznu kamatu. Izveštaj treba da bude spreman pre predaje, ne „ako nas pozovu“.
Da li se isti izveštaj koristi svake godine?
Ne. Funkcije i uporedive podatke treba obnoviti za svaki poreski period. Prošlogodišnji tekst bez nove analize nije dovoljan.
Tekst je informativan, prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica i Pravilniku o transfernim cenama. Za vaš slučaj merodavni su ugovori, knjige i važeći propis na dan poreskog perioda.