Knjige same po sebi ne govore dovoljno ako se ne čitaju. Analiza poslovanja i izveštavanje je usluga kojom iz evidencije izvlačimo brojeve koje vlasnik, banka ili poreski savetnik mogu da koriste: likvidnost, zaduženost, marže, obrt zaliha i potraživanja, odnos novca i dobiti. Dubos Office to radi uz knjigovodstvene i računovodstvene usluge, na istim podacima iz kojih se sastavlja i završni račun.
Šta analiziramo
Polazimo od bilansa stanja, bilansa uspeha i tokova gotovine, kad postoje, plus od prometa po glavnim kontima. Za većinu malih i srednjih društava dovoljan je paket koji se ponavlja svakog meseca ili kvartala, a ne jednokratni „izveštaj od sto strana“.
- likvidnost (obrtna imovina prema kratkoročnim obavezama, brzi koeficijent);
- zaduženost i pokriće kamate, udeo sopstvenog kapitala;
- profitabilnost (bruto i neto marža, prinos na imovinu i kapital);
- obrt potraživanja, obaveza i zaliha — gde „stoji“ novac;
- poređenje sa prethodnim periodom i, ako imate, sa budžetom.
Posebno pazimo na razliku između knjigovodstvene dobiti i gotovine: društvo može da iskaže dobit i da istovremeno nema sredstava za porez, zarade ili dobavljače. To se vidi tek kada se povežu knjige, izvodi i dospeća.
Izveštaji za vas, ne samo za APR
Zakonski paket (redovni godišnji finansijski izveštaj i statistički izveštaj) Agenciji za privredne registre dostavlja se, za obveznike sa kalendarskom poslovnom godinom, najkasnije do 31. marta naredne godine, u skladu sa članom 44. Zakona o računovodstvu. Konsolidovani izveštaj ima kasniji rok; uz izveštaje obveznika revizije ide i dokumentacija iz člana 45. To je obaveza prema registru, ne i mesečni uvid za upravljanje.
Zato za klijente pripremamo interne pakete: sažet pregled prihoda i rashoda, PDV i obaveze prema državi, stanje gotovine, lista dospele potraživanja, poređenje sa prethodnim mesecom. Format dogovaramo (PDF ili tabela). Cilj je da odluku donese vlasnik, a ne da čeka završni račun u martu.
Godišnji izveštaj o poslovanju
Član 34. Zakona o računovodstvu zahteva godišnji izveštaj o poslovanju: pregled razvoja, rezultata i položaja, uz osnovne rizike. Analiza treba da uključi finansijske i, po potrebi, ključne nefinansijske pokazatelje, sa upućivanjem na iznose iz redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. Mikro i mala pravna lica, osim društava od javnog interesa, nisu dužna da taj izveštaj sastavljaju; podatak o otkupu sopstvenih udela ili akcija tada ide u napomene.
Ako ste srednje ili veliko društvo, ili ako banka i partner traže narativ uz brojke, pomažemo da se tekst uskladi sa knjigama — bez marketing-priče koja ne stoji u bilansu.
Šta nije u obimu
Ova usluga nije statutarna revizija ni ocena da li je izveštaj „istinit i fer“ u smislu Zakona o reviziji. Nije ni poreski savet za konkretnu šemu. Ako treba poreski tretman transakcije sa povezanim licem, to je posebna tema — transferne cene.
Kako krećemo
Potrebne su uredne knjige za period koji gledamo, izvodi i, ako postoji, prethodni budžet. Ako knjige vodimo mi, analiza se nadovezuje na mesečnu obradu. Ako knjige vodi neko drugi, prvo proveravamo da li su podaci upotrebljivi. Ponuda zavisi od obima i učestalosti, ne od vašeg prometa.
Česta pitanja
Da li analiza zamenjuje završni račun?
Ne. Redovni godišnji finansijski izveštaj i statistički izveštaj i dalje idu u APR, po pravilu do 31. marta. Analiza je interni uvid (mesec ili kvartal) da ne čekate mart da vidite likvidnost i maržu. Zakonski paket je na stranici završni račun.
Da li mikro firma mora godišnji izveštaj o poslovanju?
Mikro i mala pravna lica, osim društava od javnog interesa, nisu dužna da sastavljaju godišnji izveštaj o poslovanju iz čl. 34. Zakona o računovodstvu. Srednja i velika društva jesu; tu usklađujemo tekst sa knjigama.
Možete li analizirati knjige koje vodi neko drugi?
Da, ako su podaci upotrebljivi. Prvo proveravamo evidenciju; ako nije uredna, nema smisla raditi pokazatelje. Ako knjige vodimo mi, analiza se nadovezuje na mesečnu obradu.
Upit: forma za ponudu ili kontakt.