Lična zarada preduzetnika

Pojam

Lična zarada preduzetnika omogućena je izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz 2013. godine. U skladu sa članom 33a, ličnom zaradom smatra se novčani iznos koji preduzetnik, isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećano za pripadajuće obaveze iz zarade.

Ovime je dozvoljeno da preduzetnici isplate sebi ličnu zaradu za razliku od ranijeg gde se njihov celokupan prihod (oporezivi prihod od samostalne delatnosti) tretirao kao zarada.

Potrebna dokumentacija

Da bi se preduzetnik opredelio za isplatu lične zarade neophodno je da uradi dve stvari:

1. Donese odluku o isplati lične zarade
2. Preda poreskoj upravi obaveštenje o isplati lične zarade – ovde možete preuzeti primer Obavestenja o isplati licne zarade

Rok za predaju obaveštenja o isplati lične zarade

Obaveštenje o isplati zarade novoosnovani preduzetnik podnosi u roku od 15 dana od dana registracije. Za preduzetnike koji su već osnovani a žele da počnu sa isplatom zarade rok je do 15. decembara tekuće za narednu godinu.

Jednom kada se preduzetnik odluči za isplatu lične zarade ne može prekinuti isplatu u toku poslovne godine. Ukoliko želi da prekine sa isplatom lične zarade od 01. januara naredne godine, podnosi obaveštenje poreskoj upravi do 15. decembra tekuće godine kojom je obaveštava da ne želi više da isplaćuje ličnu zaradu.

Jednom predato obaveštenje nije potrebno iznova predavati svake godine sve dok se ne odluči o prekidu isplate lične zarade. Skrećemo pažnju da je u praksi bilo slučajeva gde se očekuje iznova predaja svake godine novog obaveštenja bez obzira što nije bilo promena u statusu isplate zarade. U skladu sa ovim savetujemo da proverite sa vašim poreskim inspektorom da li je neophodno iznova predavati obaveštenje svake godine.

Obračun lične zarade preduzetnika

U nastavku ćemo obraditi najčešći slučaj da preduzetnik odredi sebi neto iznos zarade koju želi da si isplaćuje. Ovde se nameće pitanje koliko će iznositi pripadajući porez i doprinosi na tako utvrđen neto iznos odnosno ono najbitnije koliko će iznositi ukupan trošak zarada. Napominjemo da u praksi preduzetnik može a ne mora biti osiguran po drugom osnovu pa će se u zavisnosti od toga razlikovati iznos bruto zarade. Da pogledamo to na jednom primeru:

1.  Preduzetnik koji nije osiguran po drugom osnovu

Predpostavimo da preduzetnik želi da si isplaćuje neto iznos od 50.000,00 dinara i da nije osiguran po drugom osnovu. To što nije osiguran po drugom osnovu znači da mora sebi isplaćivati sve tri kategorije doprinosa. Osnovica za obračun poreza i doprinosa čini bruto zarada pa je potrebno da neto zaradu preračunamo na bruto primenom sledeće formule:

Bruto zarada = (Neto zarada – Neoporezivi iznos x Stopa poreza na zarade) / 0,522

U momentu pisanja ovog teksta neoporezivi iznos je 15.000,00 dinara, a stope poreza i doprinosa iznose:

• porez 10%,
• PIO 26%,
• zdravstvo 10,3%,
• nezaposlenost 1,5%

Tako dobijamo da za isplatu lične zarade od 50.000,00 dinara pripadajuća bruto zarada iznosi 92.911,88 dinara.

2. Preduzetnik koji jeste osiguran po drugom osnovu

Pod predpostavkom da je reč o istom neto iznosu formula za preračun neto zarade na bruto zaradu bi glasila:

Bruto zarada = (Neto zarada – Neoporezivi iznos x Stopa poreza na zarade) / 0,64

U ovom slučaju bruto zarada preduzetnika bi iznosila 75.781,25 dinara. Obzirom da je u ovom slučaju osiguran po drugom osnovu, preduzetnik plaća samo porez po stopi od 10% i PIO od 26%. Doprinosi za zdravstvo i nezaposlenost se ne plaćaju.