E-otpremnica prati fizičko kretanje robe, ne promet. Narodna skupština je 31. avgusta 2026. usvojila izmene Zakona o elektronskim otpremnicama. Objavljene su u „Službenom glasniku RS“, br. 80/2026, i stupile na snagu 8. septembra 2026. Praktično: 1. oktobar 2026. nije novi rok za privatni sektor. Puna obaveza između firmi ostaje 1. oktobar 2027.
Osnovni tekst i ranije faze opisali smo u članku Primena e-otpremnica u Srbiji: šta vas čeka od 2026. godine. Ovde su samo novine i ono što se u praksi meša.
Ko mora na e-otpremnicu danas
„Subjekt privatnog sektora“ u ovom zakonu nije svaka firma. To je, pojednostavljeno, obveznik PDV-a (osim javnog sektora i prevoznika), plus lice koje nije u PDV-u a učestvuje u otpremi, kretanju ili prijemu akciznih proizvoda (član 2. tačka 4).
Od 1. januara 2026. već važi:
- javni sektor šalje i prima;
- privatni sektor šalje e-otpremnicu javnom sektoru;
- za akciznu robu privatni sektor šalje i prima;
- prevoznik u tim kretanjima predstavlja otpremnicu u nadzoru.
Od 1. oktobra 2027. privatni sektor šalje e-otpremnicu drugom privatnom subjektu i dužan je da je prima (član 16). Do tada, 1. oktobar 2026. ne otvara novu obavezu.
Šta su izmene iz septembra 2026. donele
Samostalni član 6. izmena (Sl. glasnik 80/2026) produžava period u kome se u nadzoru ne uzimaju u obzir greške u podacima na poslatim elektronskim otpremnicama i prijemnicama — od stupanja izmena na snagu zaključno sa 1. januarom 2027. To nije odlaganje obaveze slanja, nego tolerancija grešaka u nadzoru.
Lista izuzetaka od obaveze slanja (član 3. stav 2) proširena je, između ostalog, na:
- kretanje manje količine dobara nabavljenih u maloprodajnom objektu (fiskalizacija) koja su reprezentacija u smislu PDV propisa — šta je „manja količina“ uređuje ministar;
- vrednosne vaučere, akcizne markice, novac koji je zakonsko sredstvo plaćanja, novine, časopise i slično.
Ostaju raniji izuzeci, uključujući promet na malo po zakonu o fiskalizaciji. Prodaja fizičkom licu i dalje ide na fiskalni račun, ne na e-otpremnicu.
Prevoznik koji nije na sistemu može u nadzoru da pokaže QR kod kreiran pri slanju. Tada pošiljalac mora da pre početka kretanja priloži spoljni prikaz otpremnice preko sistema (član 7. stav 4). Poštanski operator ne preuzima otpremnicu za poštanske pošiljke ako je na adresnici jedinstveni identifikacioni broj otpremnice iz sistema (član 4).
Rokovi koje treba ugraditi u proces
Pošiljalac šalje e-otpremnicu najkasnije pre početka kretanja dobara (član 7. stav 1).
Primalac potvrđuje fizički prijem na dan preuzimanja ili najkasnije tri radna dana nakon otpočinjanja prijema (član 7. stav 5). Ako potvrde nema, otpremnica prestaje da važi istekom 30 dana od početka kretanja.
Elektronsku prijemnicu primalac šalje u roku od osam dana od potvrde fizičkog prijema (član 8. stav 1). Ako privatni subjekt to ne uradi, otpremnica se smatra odbijenom u celosti. Kod javnog sektora, propuštanje roka znači da je prihvaćena u celosti. Ta razlika u praksi pravi zalihe i sporove — ne čeka se „nekad do kraja meseca“.
Kazne i šta uraditi sada
Prekršaji iz člana 13: pravno lice 200.000–2.000.000 dinara; odgovorno lice 50.000–150.000; preduzetnik 50.000–500.000. Član 14 ima posebne iznose ako se inspekciji ne omogući uvid.
Do 1. oktobra 2027. vredi: proveriti da li ste u PDV-u i da li šaljete/primite robu od drugih firmi; urediti eID (isti identitet kao za SEF); proći pokazno okruženje na demoeotpremnica.mfin.gov.rs; uskladiti šifarnik artikala sa magacinom. Portal i uputstva: eotpremnica.efaktura.gov.rs.
Za konkretan tok (PDV status, akciza, javni naručilac, prevoznik) pošaljite upit ili zovite 063 297 960.
Tekst je informativan, nije pravni savet. Proverite prečišćen tekst zakona („Sl. glasnik RS“, br. 94/2024, 109/2025 i 80/2026) i podzakonske akte pre nego što menjate proces.